SPOMEN ČESMA BLAGOJU MOŠI MARJANOVIĆU

Spomen česma Moši Marjanoviću na Gradskom stadionu Pančeva

U čast legendarnomg Moše  na gradskom stadionu u Pančevu osamdesetih godina, danas stadion F.K. "Dinamo Pančevo"  izgrađena je spomen česma Blagoju Moši Marjanoviću i svim zaslužnim sportistima Pančeva.

Koliko je nekada fudbal u gradu na Tamišu bio popularan, malo se, ili gotovo ništa ne zna. Evo prilike da se upoznamo sa svetski poznatim, a našim fudbalerima. Kako ne bi bilo klasično monotono nabrajanje ličnosti i njihovih ostvarenja, u nastavku teksta upoznavanje sa najuspešnijim fudbalerima biće uglavnom prožeto pričama koje je zabeležio Marko Drakšan uknjizi „Legende sporta Pančeva”.

Nekada se u školama dobijala kazna zbog bavljenja sportom. Zahvaljujući autoritetu profesora gimnastike u pančevačkoj Gimnaziji, Milošu Crnjanskom, golman Vukašin Aleksijević, koji je to pravilo prekršio, nije dobio kaznu, naprotiv, dobio je priliku da stane među stative fudbalskog kluba „Banat“ iz Pančeva, i tako postao najmlađi igrač prvog tima 1921. godine. Treba istaći i da je budući bard srpske književnosti, Crnjanski, bio kapiten pomenutog kluba. Bio je izuzetan tehničar sa loptom, ali i poznat po neprijateljski nastrojenom ponašanju prema sudijama. Smatrao je fudbal onim što ga održava: „Zrak, veseli mladići, zelena trava, igra i pobeda, oslobodili su me…” Fudbalsku karijeru prekinuo je u 29. godini.

 

Blagoje Marjanović – Moša (Beograd, 9. septembar 1907 — Beograd, 1. oktobar 1984)

Važno mesto u istoriji pančevačkog fudbala zauzima svakako jedan od najboljih fudbalera svog vremena Blagoje Marjanović – Moša rođen 09.Septembra1907god. u Beogradu. Odrastao je u roditeljskoj kući prestoničkog trgovca Dimitrija i majke Sofije u Đakovačkoj ulici sa četvoro braće i dve sestre.. Bio je 57 puta jugoslovenski reprezentativac. Saigračima je persirao, džentlmenstvom osvajao žene, a u pančevački „Dinamo” dolazi po završetku Drugog svetskog rata. Ovaj izvanredni strelac doživeo je da mu sudija na prijateljskoj utakmici „Dinama” u Ferdinu, gde se održavala seoska slava, poništi čak tri gola. Poznat po izražavanju poštovanja prema svima, pa tako i sudijama, prva dva puta je „progutao” i nastavio da igra. Međutim, treći gol postigao je iz slobodnog udarca i nije bilo razloga da se poništi. Ali, upravo se to desilo. Tada je i Moša izgubio živce i prišao upitno sudiji: „Pa dobro, bre, sudija, hajde što si mi i ona dva gola neopravdano poništio, ali šta nije u redu sa ovim trećim? Čist je kao suza!”

– Hoćeš, Mošo, posle utakmice da jedemo viljuške umesto prasećeg pečenja? Shvati, čoveče, domaćin mora da pobedi!

Blagoje Marjanović Moša bio je prva velika fudbalska zvezda Srbije. Posle svima poznatog Svetskog prvenstva u Montevideu postao je prvi profesionalni fudbaler na ovim prostorima što znači da je za svoju igru primao platu.

Čitava Jugoslavija znala je njegovo ime, a za lepim momkom sa talasastom gustom kosom ludele su i devojke.

Kao prva zvezda Beogradskog sportskog kluba Moša je uživao kultni status. U svim viđenijim prestoničkim kafanama je imao svoj sto, trgovci su mu poklanjali engleski štof, a berberi za njega čuvali najbolju kolonjsku vodu.

Čitava Jugoslavija znala je njegovo ime, a za lepim momkom sa talasastom gustom kosom ludele su i devojke. Ipak, Moša je čitav život proveo samo sa jednom – oženio se 1938. godine Planinkom Ćulić iz Splita koja je takođe volela fudbal i bila Mošina velika podrška. Par je dobio dvoje dece – sina Zorana i ćerku Višnju.

Blagoje Moša Marjanović sa porodicom

Moša Marjanović na rukama navijača

Zbog spektakularnih golova koje je davao, Blagoja Marjanovića su nebrojano puta nakon utakmice na leđima nosili oduševljeni navijači.

 Najbolji strelac prvenstva Jugoslavije Moša je bio čak tri puta – 1930, 1936. i 1937. godine. Poslednji meč u dresu sa državnim grbom odigrao je 3. aprila 1938. protiv Poljske u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo. Za reprezentaciju je nastupao 57 puta i dao 36 golova.

Karikatura za najboljeg strelca

Drugi svetski rat Moša je dočekao kao vozač Jugoslovenske kraljevske vojske. Zarobljen je 1941. i odveden u logor ”Firstenberg” kod Berlina gde je bio do 1944. I u zarobljeništu je igrao fudbal, ali za francuski logoraški tim. Kada je Nemcima davao golove naoružani stražar bi mu pretio mašingeverom: „Mošo, nemačkog fudbalera smeš samo jednom da driblaš!

U njegovom Beogradu posle rata za Mošu nije bilo mesta, barem ne na fudbalskim terenima. Nove vlasti su stvarale nove ljude za nova vremena. Za Moša koji je već bio u srednjim godinama, koji je bio simbol onog predratnog, građanskog bilo je najbolje da se povuče.

Tako je po mnogima naš najbolji fudbaler svih vreme zaigrao je u Dinamu iz Pančeva u kojem je proveo četiri godine.

Legenda kaže da je svoj najlepši pogodak postigao upravo u dresu pančevačkog kluba, protiv beogradskog Radničkog. Posle pogotka Moši je pored publike aplaudirao i ceo protivnički tim. Tog dana Blagoje Moša Marijanovič imao je 40 godina.

Po odlasku u „penziju“ poečo je da se bavi trenerskim poslom, a vodio je klubove BSK , Torino, Kataniju i Prilep.

Blistava karijera Blagoja Marjanovića Moše prekinuta je u trenutku kada se spremao za put u Koreju 1961. godine. Tada je doživeo težak moždani udar posle koga mu je cela desna strana ostala oduzeta, a ni sposobnost govora mu se nikada nije vratila. Imao je samo 54 godine.

Sa posledicama moždanog udara Moša se borio do kraja života. Sin ga je često šetao po Beogradu, a za dugi niz godina prestoničani su ga zaustavljali i pozdravljali jer ga nikada nisu zaboravili. Najveću radost mu je pričinjavao odlazak na stadion. Moša je imao doživotnu počasnu propusnicu za sve utakmice na teritoriji SFRJ.

Umro je 1984. godine i sahranjen je u porodičnoj grobnici na Novom groblju u Beogradu. Njegovo ime nosi jedna ulica na Novom Beogradu, a podignuta mu je i spomen česma na gradskom stadionu u Pančevu.

Na prednjoj strani česme je lik Blagoja Moše Marjanovića sa ispisanim njegovim imenom nadimkom i prezimenom.BLAGOJE MOŠA MARJANOVIĆ

2006 godine na Spomen cesmu su dodata i imena najzasluznijih fudbalera,funkcionera,trenera itd koji su bili u FK Dinamo i ostavili znacajan trag.

Blagoje Mosa Marijanovic je svoju igracku karijeru zavrsio u FK Dinamo Pancevo a kasnije je radio i kao trener u nasem klubu

Aprila 2016. godine česma je sanirana i renovirana.

Izvor:pancevo.city

Izvor: Južni Banat/ Hot sport

Izvor : dnevno.rs

Sećanja iz Montevidea: INTERVJU MOŠA MARJANOVIĆ

Svi uživamo u filmu i seriji „Vidimo se u Montevideu“, a mnogi od nas su je gledali i po više puta. Radovali smo se uspehu naših fudbalera na prvom svetskom prvenstvu kao da se događa upravo sada. Kao i u svakom filmu događaji su zbog filmske priče stilizovani, a šta se i kako stvarno događalo tokom puta u Urugvaj i na svetskom prvenstvu možete pročitati u intervjuu koji je legendarni Blagoje Moša Marjanović dao 1934. godine novinaru Politike Ljubomiru Vukadinoviću

Posle renoviranja česma je u osnovi ostala posvećena Blagoju Moši Marjanoviću ali i svim zaslužnim sportistima Pančeva čija su imena napisana na tri table postavljene na česmi.