TERAZIJSKA ČESMA PRVI DEO

1.TERAZIJSKA ČESMA PRVI DEO

Naredbu o izgradnji Terazijske česme izdao je Miloš Obrenović 1928. godine. Poznat po pažnji za gradnju česama, istom uredbom ukazao je na gradnju i održavanje kako Terazijske česme tako i Vezirove česme na Kalemegdanu. Samom terazijskom česmom je hteo da obeleži svoj povratak na vlast. Na njegovu nesreću umro je iste godine kada je česma i počela sa radom.

Tvorci česme bili su „dvorksi inženjer“ Franc Janko i italijanski majstor , klesar, Franc Loran.

Predlogom urbanističkog plana Beograda iz 1846.godine piše :

“Postrojenje ovo predstavljaće jedan spomenik koji će pet fati visok biti,od čistog sečenog kamena, čerez koji će samo postrojenje u spoljašnjem vidu lepo izgledati, potomstvu za spomen sluđiti i duh vremena u kome je izgrađeno predstavljati .....”

Na mestu gde će biti izgrađena bila je tu stara “azijatska česma”, veoma ružna te su je zvali nakarada.Tu se nekada se nalazio veliki rezervoar za vodu u obliku kule koji je postojao još iz vremena kada je Beograd bio tek nešto više od mahale. Naime, Turci su, uvodeći vodu u varoš, duž trase kojom se pružao vodovod, zidali kule na koje su vodovodnim cevima vodu podizali na viši nivo, da bi ona dobila veći skok za svoj dalji tok. Reč je bila o velikim objektima koji su, prema zapisima, bili viši od svih okolnih zgrada koje su u to vreme postojale u ovom delu Beograda. Upravo ona je verovatno i “kumovala” čitavom kraju pošto su Turci te rezervoare zvali terazije za vodu.

O tome pišu Srpske novine, broj 74. Beograd 1.jula 1858

„U Beogradu 30. Maja. Neznamo, jeli negde bilo reči u novinama o česmi ovde na Terazijama,ali na svaki način vredno je i korisno da se o tome štogod progovori.

Česma ova najglavnija je u varoši našoj ne samo po položaju svom kako da zadovolji vodom žitelje mesta, nego i za to , što je tuda glavni prolaz ka trgovini naše iz unutršnjosti , pa tim više treba da se tu stane i dogovori vode. Ali , rečeno drugim rečima, česma ova ne samo da nije od dovoljne pomoći za potrebe, nego se to pre može nazvati mestom , gde će se grupe momaka i dečurlije, sluga i služavki, danju i noću skupljati, pa tu propušteno dugo vreme čekajući doći do potrebne vode i time se namire, često pak i do bitke između njih dođe, bespomoćno pritom razbijajući testije i drugo posuđe, što dešava svaki dan zbiva, a to opet utoliko i vlasti posla zadaje , što takve slučajeve ispitivati i rešavati mora.A zašto to da se događa ? Za to , što ta česma stoji onakva , kakva se od nekada zatekla, sa samo jednom lulom.

Gledajući druge varoši po stranim zemljama, ovakve česme na mesto dovode se po potrebi odmah u stanje izobilja vodom , za to se tamo gornji slučajevi bitki i razbijenog posuđe i ne događa, nego to samo kod nas biva. Pa nije li zato nemoguće, da ta česma i dalje tamo stalno ostane, ako hoćemo i želimo da predrečene slučajevi ne bivaju kod naše omladine, koji nam nisu u stanju štetu nadoknaditi, a ne pravo bi bilo to od njih i tražiti , jer je očiglednan uzrok da se te štete i događati moralo.“

18.Jula 1859. godine počela je izgradnja česme. Oko graditelja se okupljao narod da gleda gradnju kao i šarenog talijana, klesara Franca Lorana, koji je na sebi imao ceo orkestar sa majmunom obučenim u generalsku uniformu.

Česma je bila od belog kamena, sa četiri lavlje glave iz kojih su izbijalli mlazevi hladne vode mokroluških izvora. Plastična dekoracija česme sastoji se od stilizovanih floralnih elemenata, slepih arkadica i maskerona sa lavljim glavama i stilski se vezuje za arhitektonska ostvarenja u Beogradu šezdesetih godina XIX veka.Bazen je poligonalne osnove, građevinska tehnika koja za podizanje zidova koristi delomično obrađene, najčešće sa svih strana priklesane stene, koje se slažu u vodoravne redove „u suvo“, a mogu biti i povezane malterom.Prečnik osnove je oko 10 metara visine oko 1,5 metara. U sredini je stub kvadratne osnove, visine oko 8 m sa lavljim glavama - lulama za vodu i dekorativnom vazom na vrhu.

Počela je sa radom naredne godine, 1860te. Odatle i urezani inicijali „M. O. 1860.“

Njeno otvaranje predstavljalo je važan i značajan događaj. Kako se narod oko nje okupljao u toku same gradnje tako je nastavio i kasnije. Raspredalo se svakodnevnim događajima, ko se s kim sastajao, da se saznaju novosti iz kraja ili da se ispriča ko je šta čuo, načuo ili naučio. Opčinjeni česmom oko nje su do kasno u noć , pored buradi zapaljenog katrana i slabu svetlost fenjera,svirali harmonikaši, verglaši, bubnjari. Čehinje su svirale na harfama ili dairama i orila se pesma.

Predstavlja jedan od najznačajnijih spomenika Beograda u 19. veku. U vreme radova na regulaciji Terazija 1911-1912. godine, odnesena je u Topčider. Tamo je stajala do 1976. godine, kada je vraćena na staro mesto.